Због чега нас бешика "изда" сваки пут када имамо трему или смо под тензијом

Пред важан разговор за посао, јавни наступ, испит или лекарски преглед срце почиње да убрзано куца, дланови се зноје, уста се суше, а бешика одједном као да ће да експлодира. Ако вам је ова сцена добро позната - нисте сами, потреба за мокрењем у стресним ситуацијама врло уобичајена појава иза које стоје наши хормони.

"Нервозна бешика" је последица налета адреналина

Када смо под стресом, наш организам реагује као да смо у опасности, а адреналин, хормон стреса који лучи надбубрежна жлезда, преплављује организам, јер је његова улога да нас припреми за борбу или бекство. Међутим, у том налету адреналина реагује и бешика: она ће се прва огласити кад се у нама нешто узбурка.

Уринарни тракт је препун рецептора осетљивих на адреналин - када тај хормон запљусне тело, ти рецептори могу да активирају бешику, чак и ако није пуна. Тада долази до осећаја притиска у бешици, понекад чак и неконтролисаног стезања њених мишића, што може резултирати хитном потребом за мокрењем.

У условима повећаног стреса, бубрези раде "пуном паром", па се и урин брже производи. Истовремено, цело тело се стеже, укључујући и мишиће карлице - ово ствара додатан притисак на бешику у којој се урин складишти, што на крају доводи до потребе да пишкимо, појашњава психолог Џени Шилдс у интервјуу за Хафингтон Пост.

Како "смирити" бешику када смо под тензијом

Ако вас очекује стресна ситуација, припазите на унос течности: немојте претеривати и пити одједном, већ пијуцкајте током читавог дана. Такође, неке намирнице и пића могу да иритирају бешику: кафа, газирани напици, алкохол. Ако знате да вам изазивају проблем, боље их избегавајте пред важан догађај.

Један од начина да "истренирате" бешику је "планирано мокрење": изаберите интервал (рецимо, свака два сата) и држите се њега, без обзира на то да ли вам се пишки или не. Постепено повећавајте време између одлазака у тоалет, по 15 минута недељно, све док не достигнете интервал од 3 до 4 сата. Тако "учите" бешику да не реагује на лажне узбуне.

Могу помоћи и Кегелове вежбе, односно свесно контраховање и опуштање мишића карлочног дна. Ове вежбе су изузетно корисне јер јачају мишиће карлице и помажу вам да контролишете мокрење. Јаки мишићи у овог регији касније одлажу и појаву инконтиненције, која се најчешће јавља у позном добу.