Александар Митић у "Релативизацији": Како се кројио наратив о Србима као "лошим момцима"

О томе како се у "америчкој кухињи" крчкао и спремао наратив о Србима као "лошим момцима" и наводном "геноцидном" народу , како се крчио терен и кројио "легитимитет" за бомбардовање Југославије, о игри "топло-хладно" између руског и америчког председника Владимира Путина и Доналда Трампа и новом позиционирају у ери мултиполаризације, у емисији "Релативизација" новинарка Љиљана Смајловић разговарала је са новинаром и истраживачем Института за међународну политику и привреду Александром Митићем.

Наратив о "злим Србима" створен је много пре почетка сукоба на овим просторима сматра Митић и додаје да све што је после следило, било је лепљење за тај наратив који је већ био изграђен. 

"Посебно сам анализирао период од 1990. до 1991. године до проглашења независности Хрватске и Словеније. Видимо да у том тренутку постоји фасцинантна изградња тог наратива. Кад сам у том периоду анализирао појмове за Србију, Београд, две трећине термина су били негативни и била очигледна незаинтересованост западних медија за српске ставове", објашњава Митић.

Како истиче, створена је црно-бела слика у којој су Срби лоши момци, хегемонисти, националисти и који желе снажну централизовану државу, а док су с друге стране, Словенци и Хрвати демократе и либерали. 

"Од јануара 1992. до априла 1992. када имамо драматичну промену у америчкој спољној политици, чини се да је наратив који је кренуо кроз медије, имао утицај и на политику ЕУ и превентивну дипломатију, и као на неуспешну превентивну дипломатију САД. То је нешто што је била лекција за каснији период", наводи саговорник "Релативизације".

Он подсећа на неке касније заокрете у спољној политици Америке од тога да је 1998. године Роберт Гелбалд говорио да је УЧК терористичка организација да би, како подсећа, две недеље касније, Медлин Олбрајт и њен тадашњи портпарол Џејмс Рубин преокренули политику.

"Они одједном желе да се покаже да, будући да они као Американци немају легално право и дозволу СБ УН, морају да створе наратив који би им дао легитимитет за бомбардовање. Легитимитет у смислу да се Срби спремају да понове неки "геноцид", којим се пере терористичка прошлост УЧК која је била званична америчка политика, и одједном постају борци за слободу, како би извршили агресију на нашу земљу", указује Митић.

Гост "Релативизације" подсећа на најочигледнији пример стварања наратива који је инструмент за напад – случај "Рачак".

"Као новинар Асошијејтед преса сам био кад је Вилијам Вокер одвео новинаре у Рачак и употребио термин злочин против човечности. Многима није било јасно зашто он толико инсистира на том термину. Након два месеца кад смо схватили шта Американци покушавају да ураде. Термин је било неопходан, добили су оно што су хтели на основу чега је Бил Клинтон рекао – можда немамо зелено светло СБ УН али се напад уклапа у наратив да би Срби могли да почине геноцид", сматра Митић.

Он указује на то да када се анализирају амерички медији 1981. године, постоји једна слика – Срби хришћани су угрожени од Албанаца муслимана док се у међувремену, догодила једна декада у којој се под утицајем албанских лобија та слика мењала.

"Нажалост, и тада су као и много касније, наши у Београду веровали да ће истина доћи на видело кад-тад. Наши напори били су засновани на идеализму, да ће историјске везе испливати на површину, али се то није догодило, већ се догодила агресија", истиче Митић.

Коментаришући како види најновије "претње" Трампа Путину да се "игра ватром", Митић објашњава да је важно разумети Трампове тактике – ескалације ради деескалације.

"Трамп увек почне са радикалним претњама што изгледа на ивици научне фантастике, а онда чини све да неког довуче за преговарачки сто. Видимо да се многи на Западу ухватили за речи "да је Путин луд", а не читају између редова. Не виде колика је била смирена реакција из Москве јер разумеју суштину да САД нису одустале од нормализације односа са РФ", наводи Митић. 

Истиче и да се долази до тога да Трамп полако усваја кључне елементе Путиновог наратива.

"Ако гледамо оно што је био Путинов стратешки наратив – да је сукоб отпочео због ширења НАТО-а и неуважавања руских интереса, да РФ да неће изгубити сукоб, а да је једино могуће решење отклањање узрока сукоба, долази се до тога да Трамп усваја кључне елементе Путиновог наратива. Он каже да је 'луди Бајден' кренуо у ширење НАТО-а, не можемо да решимо сукоб без уважавања руске стране", рекао је Митић.

На питање о "руском наративу према Немцима" у јеку приче о "таурусима", Митић напомиње да је у руском стратешком наративу борба против Немаца нациста укорењена и дан данас. 

"Делује нормално и логично одговарати на тај начин Немцима и Берлину. Не очекујем да ће Руси гађати Берлин, али очекујем да уколико се деси слање 'тауруса', реакција Русије ће бити врло снажна. И са 'орешником' је исто одјекнуло и то је било јасно упозорење свима", указује гост емисије. 

У ери мултиполаризације, додаје Митић, води се битка за што бољу позицију у новом свету.

"Видимо сукоб две визије – поретка заснованог на правилима либерално-демократског који гурају причу о борби демократа против аутократа. С друге стране, је то да поредак заснован на правилима и у ствари манипулација међународног права јер се користе они елементи који одговарају Западу", закључује саговорник.

Подсећа да је српски народ био највећа жртва поретка заснованог на правилима и да нам сада овај заокрет у светским односима даје маневарски простор да не дозволимо да нас тај поредак "победи у продужецима", јер како каже, "имамо шансу за победу".